Grinje u dušeku su jedna od tema o kojima istovremeno kruže i preterivanja i potcenjivanja.
Reklame za dušeke godinama koriste sliku kreveta koji se od grinja udvostruči, a deo ljudi je odustao od čišćenja jer misli da to ionako ništa ne menja. Ono što istraživanja zapravo pokazuju je preciznije i upotrebljivije od oba stava.
Zašto im je baš krevet idealno mesto
Grinje su sitne životinjice iz iste grupe kojoj pripadaju pauci i krpelji. Dugačke su oko trećine milimetra i golim okom se ne vide. Ne ujedaju, ne prenose bolesti i ne žive na koži.
Hrane se ljuspicama odumrle kože koje svakodnevno gubimo. Ne piju vodu, a vlagu upijaju direktno iz vazduha, pa im je vlažnost prostorije pitanje opstanka.
Prema podacima američke bolnice NJH, populacija grinja napreduje kada je relativna vlažnost između 50 i 60 odsto, dok se iznad 60 odsto se razmnožavaju bez ograničenja. Kada vlažnost padne ispod 40 odsto, teško preživljavaju.
Krevet im nudi sve na jednom mestu. Temperatura ispod pokrivača kreće se oko 25 stepeni, hrane ima svake noći, a vlagu obezbeđujemo znojenjem i disanjem tokom sna.
Zato su najveće koncentracije u dušeku, jastuku i posteljini, a ne u prašini na policama.
Alergiju izazivaju proteini iz izmeta grinja
Reakciju pokreću proteini iz izmeta grinja i iz ostataka uginulih jedinki. Najpoznatiji su Der p 1 i Der p 2, a poslednjih godina se izdvojio i Der p 23, koji se nalazi na površini čestica izmeta.
Prema pregledu alergena objavljenom u časopisu Molecular Immunology, njega prepoznaju IgE antitela kod 70 do 86 odsto alergičnih osoba.
Te čestice su relativno teške i brzo se slegnu na horizontalne površine. U vazduh se dižu kada protresete jorgan, sednete na krevet ili usisavate, i zadrže se u njemu kratko. Zbog toga tegobe kod mnogih počinju odmah po buđenju i traju prvih sat ili dva.
Kako izgleda alergija na grinje
Za razliku od polenske alergije, ova traje cele godine. Simptomi su najizraženiji ujutru, noću i u zatvorenom prostoru, a mnogima se pogoršavaju u jesen i zimu, kada se manje provetrava i više greje.
Tipično se javljaju zapušen nos koji menja stranu, serije kijanja, bistar sekret, svrab i suzenje očiju, kašalj bez temperature, hrkanje kod dece. Kod osoba sa astmom grinje su jedan od najčešćih okidača pogoršanja, a kod atopijskog dermatitisa mogu da održavaju upalu kože.
Pozitivan test ne znači automatski i bolest. Prema stručnim podacima reaktivnost na kožnom testu ima između 5 i 30 odsto opšte populacije, dok je među osobama koje već imaju astmu ili alergiju taj procenat od 40 do 85 odsto. Deo ljudi sa pozitivnim nalazom nikada nema tegobe.
Koliko čišćenje zaista pomaže?
Odgovor zavisi od toga koga pitate, i to sa razlogom.
Najveći pregled na ovu temu uradila je Cochrane grupa. Obuhvaćeno je više od pedeset randomizovanih studija i preko tri hiljade pacijenata osetljivih na grinje.
Rezultat je bio da hemijske i fizičke mere, uključujući navlake za dušek i prečišćavanje vazduha, nisu popravile plućnu funkciju, simptome ni potrošnju lekova. Taj nalaz je i danas razlog zbog kog vam pojedini lekari neće preporučiti kupovinu skupe opreme.
Devet godina kasnije objavljena je britanska studija u časopisu American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine, postavljena drugačije.
Pratila je 284 deteta sa astmom i potvrđenom osetljivošću na grinje, koja su prethodno završila u bolnici zbog pogoršanja. Nasumično su dobila prave ili lažne antialergijske navlake, bez ijednog dodatnog uputstva o čišćenju. Posle godinu dana, u grupi sa pravim navlakama bolnicu je zbog teškog napada posetilo 29,3 odsto dece, u odnosu na 41,5 odsto u kontrolnoj grupi.
To znači da nema mnogo smisla kupovati navlake na osnovu sumnje. Ima smisla kada test pokaže da reagujete na grinje, i kada mere idu jedna uz drugu, jer pojedinačno malo šta menjaju.
Mit o dušeku koji udvostruči težinu
Tvrdnja da dušek za osam do deset godina udvostruči težinu od grinja i odumrle kože potiče iz teksta Wall Street Journala iz 2000. godine i od tada se prepričava. Provera koju je uradio Snopes nije našla nijedno istraživanje koje bi je potkrepilo.
Mikrobiolog čija je izjava godinama navođena kao izvor kasnije je povukao tvrdnju uz objašnjenje da za nju nema literature, prenosi GoodBed. Kada je jedna američka televizija izmerila desetogodišnji dušek, težina je bila veća za oko pet odsto.
Grinje u dušeku postoje, ali ne u količinama iz reklama. Razlog za brigu je alergen, ne kilaža.
Mere koje imaju najviše efekta
1. Držite vlažnost ispod 50 odsto
Najvažnija stavka na listi i ujedno najjeftinija. Studije su pokazale je da održavanje prosečne dnevne vlažnosti ispod 50 odsto zaustavlja rast populacije grinja čak i kada vlažnost povremeno skoči, na primer tokom kuvanja ili tuširanja.
Higrometar je jeftin i može da stoji na noćnom ormariću. Provetravajte kratko i naglo, više puta dnevno, uključujte aspirator dok kuvate i ventilator dok se tuširate, a veš sušite van spavaće sobe.
U vlažnim prizemnim stanovima koristite odvlaživač, s tim da vlažnost ne treba spuštati ispod 30 odsto zbog isušivanja sluzokože.
2. Perite posteljinu na 60 stepeni, jednom nedeljno
Istraživanje objavljeno u časopisu Annals of Allergy, Asthma and Immunology pokazalo je da program na 30 stepeni ubija 6,5 odsto grinja, a onaj na 40 stepeni 9,6 odsto. Na 60 stepeni ne preživi nijedna.
Slična je razlika i kod alergena, jer posle pranja na 30 stepeni u tkanini ostane oko 27 odsto, a posle pranja na 60 stepeni oko jedan odsto.
3. Birajte navlake sa gustim tkanjem za dušek i jastuk
Birajte modele sa rajsferšlusom, koji zatvaraju ceo dušek i ceo jastuk, sa porama dovoljno sitnim da zadrže alergen. Peru se na najvišoj temperaturi koju proizvođač dozvoljava, obično na dva do tri meseca.
Za osobe sa astmom i za alergičnu decu ovo je mera sa najviše dokaza iza sebe.
4. Smanjite tekstil u spavaćoj sobi
Tepisi preko cele sobe, teške zavese, tapacirano uzglavlje i gomila plišanih igračaka rade kao rezervoari alergena.
Igračke koje ne podnose 60 stepeni stavite u kesu pa u zamrzivač na dvanaest sati, jednom mesečno, i tek onda ih operite na deklarisanoj temperaturi.
5. Usisavanje
Usisivač sa HEPA filterom, brisanje prašine vlažnom krpom i provetravanje posle usisavanja, jer se deo čestica ipak podigne u vazduh. Ako ste vi alergični, bolje je da usisava neko drugi ili da nosite masku.
6. Ne nameštajte krevet odmah
Sklonite jorgan ili ćebe i ostavite krevet otvoren dok se spremate, da vlaga koja se stvorila tokom noći ispari.
Sam po sebi taj potez neće rešiti problem, ali ide u istom pravcu kao i sve prethodno, ka suvljoj sredini u kojoj se grinje slabije razmnožavaju.
Šta je precenjeno?
Akaricidni sprejevi i praškovi za tepihe nemaju dokazanog efekta na ublažavanje simptoma. Prečišćivači vazduha su korisni za lakše čestice poput alergena mačke, dok alergen grinja brzo pada na pod i posteljinu, pa filtriranje vazduha tu malo menja.
Iznošenje dušeka na sunce ili mraz privremeno smanjuje broj živih grinja sušenjem, ali ne uklanja alergen koji je već u vlaknima. Isto važi i za usisivače sa UV lampom, čije zračenje ne prodire dovoljno duboko.
Dušek koji se reklamira kao antialergijski, bez navlake i bez kontrole vlažnosti, takođe ne rešava mnogo.
Kada dušek treba zameniti i na šta gledati
O novom dušeku treba razmišljati kada već postoji vidljivo ulegnuće koje se ne ispravlja, budite se sa bolom u leđima kojeg nema tokom dana, dušek je stariji od osam do deset godina, ili je vaš dušek bio natopljen i dugo se sušio.
Grinje se zadržavaju u gornjim slojevima i u posteljini više nego duboko u jezgru, pa materijal nije presudan koliko je presudna higijena i vlažnost.
Pri kupovini vredi proveriti tri stvari: da li se navlaka skida i pere, koliko je jezgro prozračno i da li su materijali testirani na štetne materije.
View this post on Instagram
Od domaćih proizvođača, Weltner ispunjava sva tri uslova. Cela linija dušeka nosi OEKO-TEX STANDARD 100 i CertiPUR sertifikate, što znači da je testirana svaka komponenta, od spoljne tkanine i konca do pene u jezgru.
Navlaka se skida i pere u mašini, a kod pojedinih modela bočne strane su izrađene od mrežaste 3D tkanine koja održava cirkulaciju vazduha i sprečava da se vlaga zadrži u gornjem sloju dušeka.
Pokrivač i jastuk se menjaju češće nego dušek. Jastuk na dve do tri godine, jorgan na pet do sedam, uz redovno pranje u međuvremenu.